Pozdrav ljudi...Zovem se Nenad, zivim u Beograda i imam 22 godine. Ovo je moj prvi blog.U Martu 2014. godine setao sam gradom i iznenada sam iskrenuo nogu i upao blago u rupu... Posto sam bio u kanadjankama, bilo je opasnije nego sto sam pomislio u prvi mah. Bolelo me je , ali mislio sam da ce brzo proci. U to vreme isao sam u teretanu i na Kik boks. I tako me je bolelo i dana u dan, zatim posle 2 meseca vec sam tesko gazio. Osecao sam stalno strujanje,trnjenje i bol duz desne noge. Najveca bol je bila u zatkolenoj jami kolena,i u skocnom zglobu.
Otisao sam prvo u Dom Zdravlja, i tu mi nisu rekli skoro nista. Bilo je kao u fazonu : "Samo ti treniraj,procice to" . Bol mi nije dao mira,i uzeo sam uput za VMA. Tu su me pregledala dva lekara i utvrdili da je povredjena zatkolena jama. Verovatno od istegnuca noge. Dobio sam fizikalnu terapiju,na koju sam isao,ali mi nije pomogla,zapravo samo sam osecao vece trnjenje u nozi koje me je najvise i iritiralo. Za bol je bilo lako,popijem Brufen ili Rapidol S , i bol prodje,ali trnjenje me je pravilo ludim :-) . Otisao sam i snimio Magnetni snimak kolena MRI , i tu je pisalo da mi povredjen meniskus (zadnji rog) , i da je ostecen LCA ( Prednji ukrsteni ligamenti) . Ali lekari na osnovu obicnog pregleda se nisu bas slozili,pa sam posle toga uradio i EMNG snimak nerava. Jer su sumnjali na nerve zbog stalnog strujanja. Uglavnom u to vreme naravno nisam mogao da trcim,prestao sam sa sportom , i samo hodanje bilo je jako tesko. Isao sam kod svih najboljih ortopeda u Srbiji, i cuo sam mnogo razlicitih dijagnoza za moju nogu :-) . Uz to sam ponovo snimio MRI kolena,ali i kicme , i u kolenu je posle godinu dana bilo znatno drugacija slika... Vise nije bilo problema sa LCA, vec samo i dalje taj rog meniskusa.
Preporukom drugarice, cuo sam za Dr Milimira Kosutica. On je bio nacelnik ortopedije na VMA,ali otisao je u penziju. Tada sam ga posetio u jednoj privatnoj klinici u Beogradu. On je jedini koji je imao razumevanja i strpljenja da saslusa moju pricu, i udubi se zaista u moj problem. Najvise mi je pomogao i dao zaista pravu dijagnozu i predlozio mi je da uradim Artroskopiju. Artroskopiju sam uradio na Ortopediji Banjica, a uradio mi je Dr Ognjen Vukadin. Veliki strucnjak za sportske povrede,i ako sam se povredio slucajno na ulici,ova povreda je klasifikovana kao sportska.
Pre nego sto sam legao u bolnicu, trebao sam da sakupim svu dokumentaciju,istoriju bolesti, kao i da uradim krvnu sliku, rengenski snimak pluca, i jos neke stvari koje su bile obavezne. Za to sam saznao dan pre , tako da sam to uradio sve na brzinu...
Kada sam dosao u bolnicu ( 13. 09.2016 ) , stao sam u red za prijem bolesnika. Posle nekog vremena dosao sam i ja na red, zamislite nisu mi trazili uopste nalaze koje sam prethodni dan skupio,znaci nije im ni bilo potrebno :-) . Poslali su me u jednu prostoriju gde sam se presvukao u pidzamu, tacnije u sorc i majicu jer ipak je bilo vruce :-) . Posle toga otisao sam na treci sprat, na odeljenje Musko II , i imao sam srece da budem smesten sa momcima mojih godina, 1995,1992,1990 godiste. :-) . Po dolasku u sobu i ako sam imao sve nalaze , izvadili su mi krv, i poslali na analizu. Uradili jos neke preglede. Od momaka iz sobe sam saznao da moj doktor operise utorkom i sredom.
S obzirom da sam bio siguran da me nece operisati isti dan po dolasku,shvatio sam da cu morati cekati sledecu nedelju. Sestre su jako korektne i uvek su tu da pomognu. Moram da kazem da su i spremacice i kuvarice jako fine i da sta god vam treba izacice vam u susret. Odeljenje je renovirano , i zaista me je higijena prijatno iznenadila. Sve je cisto,a u hodniku na svakih par metara postoje aparati sa gelom protiv bakterija. Sa ekipom iz moje sobe i sobe do sam se brzo zgotivio, i da nije bilo njih verovatno bi ti dani u bolnici bili mucno dosadni, ovim putem ih pozdravljam . Bilo je i starijih ljudi normalno, ali svi smo delovali kao ekipa :-) . Upoznao sam jako dobre ljude, sa kojima sam ostao prijatelj i van. I tih dana sam mislio samo na jednu devojku koja verovatno ovo nikad nece ni procitati,i nije svesna sta mi znaci,i sta predstavlja u mom zivotu..Onoga koga zanima internet i dalje nema WiFi , tako da cete morati da se naoruzate muzikom ili nekim dobrim knjigama. U sobi smo imali televizor u pocetku nismo imali mnogo kanala, svega pet,tako da smo svi napamet naucili Strunfove :D . Ali kasnije neko je doneo STB prijemnik,imali smo sve kanale, pratili smo i derbi u fudbalu. I naravno Partizan je pobedio! :-) .Hrana u bolnici je isto bila zadovoljavajuca,cak sta vise bio sam iznenadjen koliko je bila dobra :D Dok nisam bio operisan izlazio sam u dvoriste bolnice koje je jako lepo i prostrano...
Uglavnom operisan sam dve nedelje posle. Dan pred operaciju nisam nista ni pio,a ni jeo,procedura...
To jutro mi je jako rano ponovo izvadjena krv,i dosao je brica koji mi je obrio desnu nogu :-). Pravo da vam kazem ne secam se koji sam bio na redu taj dan, ali na operaciju sam otisao oko 9 sati. U operacionoj sali bilo je jako hladno, smrzao sam se :-) . I da napomenem, jako se plasim igle i kada mi vade krv, a tek same operacije.. Sledio sam se,ali sestre i lekar su bili jako ljubazni. Dali su mi totalnu anesteziju. Intervencija je trajala oko sat ipo. Probudio sam se iz anestezije u sok sobi posle sat ipo, i to me je probudio jedan klinac, i njemu su operisali koleno. Imao sam masku na licu tako da nisam bas znao mnogo toga, a i bio sam ukocen sav,dal od straha,dal on neceg drugog ne znam :-) .
Kada sam dosao sebi , vracen sam u sobu na moje odeljenje. Imao sam dren u kolenu i jake bolove taj dan. Bas jake...Ali "nadrogirali" su me :-D , sto od injekcija koje sam dobio, sto od infuzije,koje su samo tekle... Preziveo sam i to :-) , naravno bio sam spreman na sve samo da mi prestane bol i strujanje , i da se vratim normalnim aktivnostima. Drugi dan je bio najtezi digli su me , morao sam na noge. Ne pitajte kako, uglavnom nekako su me podigli. Imao sam hodalicu (svi smo to tamo zvali "Mercedes") , posle par minuta uhodao sam se :-) .ALi morao sam da se vratim u krevet.Mantalo mi se....
Bolnica je bila preopterecena,a mnogo pacijenata je cekalo na operaciju, posto zivim blizu posle nekoliko dana su me pustili kuci.Cela ekipa koja je ostala u sobi 311 i 312 , je izasla da me isprati :-) 'ajduci moji... Dolazila mi je ekipa iz Doma Zdravlja koja mi je previjala i cistila ranu. Oni su mi posle dve nedelje skinuli konce, i hvala Bogu vise ne osecam bol u koleno niti strujanje. Lekar je zadovoljan kako je proslo sve u toku operacije i kako napreduje oporavak. Ostecena je hrskavica kolena,ali kupio sam neki kanadski lek koji obnavlja hrskavicu,a ostalo su sve sredili na Banjici. U medjuvremenu u kuci sam ''sredio" drugu nogu, ali nadam se da nije nista ozbiljno. Sada idem na fizikalne terapije i mnogo mi je bolje,konacno mi je noga stabilna :-) .
Ovim putem bih hteo i da se zahvalim mojoj porodici koja je bila uz mene,mojim prijateljima i naravno pre svega doktoru Milimiru Kosuticu i poliklinici Inter Tim, kao i doktoru Ognjenu Vukadinu,i dr Draganu Markovicu iz SAJ-a ! VELIKO HVALA!
Otisao sam prvo u Dom Zdravlja, i tu mi nisu rekli skoro nista. Bilo je kao u fazonu : "Samo ti treniraj,procice to" . Bol mi nije dao mira,i uzeo sam uput za VMA. Tu su me pregledala dva lekara i utvrdili da je povredjena zatkolena jama. Verovatno od istegnuca noge. Dobio sam fizikalnu terapiju,na koju sam isao,ali mi nije pomogla,zapravo samo sam osecao vece trnjenje u nozi koje me je najvise i iritiralo. Za bol je bilo lako,popijem Brufen ili Rapidol S , i bol prodje,ali trnjenje me je pravilo ludim :-) . Otisao sam i snimio Magnetni snimak kolena MRI , i tu je pisalo da mi povredjen meniskus (zadnji rog) , i da je ostecen LCA ( Prednji ukrsteni ligamenti) . Ali lekari na osnovu obicnog pregleda se nisu bas slozili,pa sam posle toga uradio i EMNG snimak nerava. Jer su sumnjali na nerve zbog stalnog strujanja. Uglavnom u to vreme naravno nisam mogao da trcim,prestao sam sa sportom , i samo hodanje bilo je jako tesko. Isao sam kod svih najboljih ortopeda u Srbiji, i cuo sam mnogo razlicitih dijagnoza za moju nogu :-) . Uz to sam ponovo snimio MRI kolena,ali i kicme , i u kolenu je posle godinu dana bilo znatno drugacija slika... Vise nije bilo problema sa LCA, vec samo i dalje taj rog meniskusa.
Preporukom drugarice, cuo sam za Dr Milimira Kosutica. On je bio nacelnik ortopedije na VMA,ali otisao je u penziju. Tada sam ga posetio u jednoj privatnoj klinici u Beogradu. On je jedini koji je imao razumevanja i strpljenja da saslusa moju pricu, i udubi se zaista u moj problem. Najvise mi je pomogao i dao zaista pravu dijagnozu i predlozio mi je da uradim Artroskopiju. Artroskopiju sam uradio na Ortopediji Banjica, a uradio mi je Dr Ognjen Vukadin. Veliki strucnjak za sportske povrede,i ako sam se povredio slucajno na ulici,ova povreda je klasifikovana kao sportska.
Pre nego sto sam legao u bolnicu, trebao sam da sakupim svu dokumentaciju,istoriju bolesti, kao i da uradim krvnu sliku, rengenski snimak pluca, i jos neke stvari koje su bile obavezne. Za to sam saznao dan pre , tako da sam to uradio sve na brzinu...
Kada sam dosao u bolnicu ( 13. 09.2016 ) , stao sam u red za prijem bolesnika. Posle nekog vremena dosao sam i ja na red, zamislite nisu mi trazili uopste nalaze koje sam prethodni dan skupio,znaci nije im ni bilo potrebno :-) . Poslali su me u jednu prostoriju gde sam se presvukao u pidzamu, tacnije u sorc i majicu jer ipak je bilo vruce :-) . Posle toga otisao sam na treci sprat, na odeljenje Musko II , i imao sam srece da budem smesten sa momcima mojih godina, 1995,1992,1990 godiste. :-) . Po dolasku u sobu i ako sam imao sve nalaze , izvadili su mi krv, i poslali na analizu. Uradili jos neke preglede. Od momaka iz sobe sam saznao da moj doktor operise utorkom i sredom.
S obzirom da sam bio siguran da me nece operisati isti dan po dolasku,shvatio sam da cu morati cekati sledecu nedelju. Sestre su jako korektne i uvek su tu da pomognu. Moram da kazem da su i spremacice i kuvarice jako fine i da sta god vam treba izacice vam u susret. Odeljenje je renovirano , i zaista me je higijena prijatno iznenadila. Sve je cisto,a u hodniku na svakih par metara postoje aparati sa gelom protiv bakterija. Sa ekipom iz moje sobe i sobe do sam se brzo zgotivio, i da nije bilo njih verovatno bi ti dani u bolnici bili mucno dosadni, ovim putem ih pozdravljam . Bilo je i starijih ljudi normalno, ali svi smo delovali kao ekipa :-) . Upoznao sam jako dobre ljude, sa kojima sam ostao prijatelj i van. I tih dana sam mislio samo na jednu devojku koja verovatno ovo nikad nece ni procitati,i nije svesna sta mi znaci,i sta predstavlja u mom zivotu..Onoga koga zanima internet i dalje nema WiFi , tako da cete morati da se naoruzate muzikom ili nekim dobrim knjigama. U sobi smo imali televizor u pocetku nismo imali mnogo kanala, svega pet,tako da smo svi napamet naucili Strunfove :D . Ali kasnije neko je doneo STB prijemnik,imali smo sve kanale, pratili smo i derbi u fudbalu. I naravno Partizan je pobedio! :-) .Hrana u bolnici je isto bila zadovoljavajuca,cak sta vise bio sam iznenadjen koliko je bila dobra :D Dok nisam bio operisan izlazio sam u dvoriste bolnice koje je jako lepo i prostrano...
Uglavnom operisan sam dve nedelje posle. Dan pred operaciju nisam nista ni pio,a ni jeo,procedura...
To jutro mi je jako rano ponovo izvadjena krv,i dosao je brica koji mi je obrio desnu nogu :-). Pravo da vam kazem ne secam se koji sam bio na redu taj dan, ali na operaciju sam otisao oko 9 sati. U operacionoj sali bilo je jako hladno, smrzao sam se :-) . I da napomenem, jako se plasim igle i kada mi vade krv, a tek same operacije.. Sledio sam se,ali sestre i lekar su bili jako ljubazni. Dali su mi totalnu anesteziju. Intervencija je trajala oko sat ipo. Probudio sam se iz anestezije u sok sobi posle sat ipo, i to me je probudio jedan klinac, i njemu su operisali koleno. Imao sam masku na licu tako da nisam bas znao mnogo toga, a i bio sam ukocen sav,dal od straha,dal on neceg drugog ne znam :-) .
Kada sam dosao sebi , vracen sam u sobu na moje odeljenje. Imao sam dren u kolenu i jake bolove taj dan. Bas jake...Ali "nadrogirali" su me :-D , sto od injekcija koje sam dobio, sto od infuzije,koje su samo tekle... Preziveo sam i to :-) , naravno bio sam spreman na sve samo da mi prestane bol i strujanje , i da se vratim normalnim aktivnostima. Drugi dan je bio najtezi digli su me , morao sam na noge. Ne pitajte kako, uglavnom nekako su me podigli. Imao sam hodalicu (svi smo to tamo zvali "Mercedes") , posle par minuta uhodao sam se :-) .ALi morao sam da se vratim u krevet.Mantalo mi se....
Bolnica je bila preopterecena,a mnogo pacijenata je cekalo na operaciju, posto zivim blizu posle nekoliko dana su me pustili kuci.Cela ekipa koja je ostala u sobi 311 i 312 , je izasla da me isprati :-) 'ajduci moji... Dolazila mi je ekipa iz Doma Zdravlja koja mi je previjala i cistila ranu. Oni su mi posle dve nedelje skinuli konce, i hvala Bogu vise ne osecam bol u koleno niti strujanje. Lekar je zadovoljan kako je proslo sve u toku operacije i kako napreduje oporavak. Ostecena je hrskavica kolena,ali kupio sam neki kanadski lek koji obnavlja hrskavicu,a ostalo su sve sredili na Banjici. U medjuvremenu u kuci sam ''sredio" drugu nogu, ali nadam se da nije nista ozbiljno. Sada idem na fizikalne terapije i mnogo mi je bolje,konacno mi je noga stabilna :-) .
Ovim putem bih hteo i da se zahvalim mojoj porodici koja je bila uz mene,mojim prijateljima i naravno pre svega doktoru Milimiru Kosuticu i poliklinici Inter Tim, kao i doktoru Ognjenu Vukadinu,i dr Draganu Markovicu iz SAJ-a ! VELIKO HVALA!
